PRIMENA ZAKONA O DIGITALNOJ IMOVINI

Početak primene
Dana 21.12.2020. godine, Republika Srbija je ušla u malu grupu jednocifrenog broja zemalja koja je zakonom regulisanja digitalno poslovanje. Zakonom o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS” br.153/2020, dalje „Zakon”) predviđena je odložena primena Zakona od šest meseci od dana stupanja na snagu, tako da dan primene nastupa 29.06.2021. godine.
Period od šest meseci ostavljen je radi usklađivanja poslovanja lica koja su prethodno pružala usluge povezane sa digitalnom imovinom a za koje nije postojao adekvatan pravni okvir. U navedenom periodu su i Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti (dalje „Komisija“) bili dužni da pripreme precizan pravni teren za uspešnu primenu Zakona i nesmetano obavljanje poslovanja. Ipak, takav pravni teren od strane institucija u značajnoj meri nije pripremljen, te se u tom smislu postavlja se pitanje praktičnog poslovanja kada Zakon počne sa primenom.
Usklađenost zakonskih propisa
Odredbama Zakona u najvećoj meri je dat okvir i uslovi poslovanja digitalnom imovinom, koje je bilo potrebno dodatno konkretizovati i urediti podzakonskim aktima. Odredbama Zakona predviđeno je 18 različitih oblasti koje je bilo nužno prezicirati donošenjem podzakonskih akata od strane Narodne banke Srbije i Komisije.
Dana 13.05.2021. godine, Narodna banka Srbije je donela niz odluka kojima se bliže uređuje ova oblast. Inicijalnim odlukama se preciziraju uslovi i obaveze lica prilikom obavljanja poslova u vezi sa digitalnom imovinom, te dokumentacija koju ista lica moraju da pribave. Sa druge strane, do dana izlaska ovog teksta (dana primene Zakona), Narodna banka Srbije i Komisija nisu uredili najmanje 8 različitih oblasti iz Zakona. Oblasti od kojih zavisi funkcionalno poslovanje u praksi i to u vezi: insajderskih informacija, kvalifikovanog učešća u pružaocu usluga povezanih sa digitalnom imovinom, fiducije na digitalnoj imovini, finansijskog leveridža itd.
Zakon o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“ br.62/2006…30/2018, dalje „ZDI“) kao prateći zakon u primeni Zakona ne poznaje raspolaganje digitalnom imovinom. Platni promet koji bi se odvijao u dinarima ne bi predstavljao problem, koliki problem može nastati sa deviznim poslovanjem koje je verovatno osnova poslovnog modela. Skoro je nemoguće podvesti poslovanje digitalnom imovinom pod neki oblik deviznog poslovanja (najbliži je kapitalnim poslovima, ali ne postoji u definiciji istih), a mora se uzeti u obzir da ZDI ima pretpostavku da sve što nije izričito dozvoljeno jeste zabranjeno. U tom smislu Narodna banka Srbije nije pružila objašnjenja u vezi sa predmetnim pitanjem.
Zakon o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS“ br.31/2011…153/2020, dalje „ZTK“) iako relativno skoro izmenjen, ne predviđa šta bi sve moglo da se smatra finansijskim instrumentima po ZDI. Predviđene su delimične odrednice, ipak Komisija nije pružila objašnjenje u vezi sa primenom ovog propisa.
Pripremljenost institucija
Pozitivni aspekt Zakona jeste da predviđa tzv. one stop shop podnošenja i izmena zahteva prema nadzornim organima (Narodnoj banci Srbije i Komisiji), isključivim podnošenjem jedinstvene prijave na jedinstvenom web portalu kojim upravlja služba Vlade Republike Srbije. Ovakva regulativa olakšava u značajnoj meri digitalno poslovanje, odlučivanje o zahtevima podnosioca, kao i efikasnost razmenjivanja informacija sa upravnim organima.
Negativan aspekt jeste što kao jedini način podnošenje bilo kakvog zahteva nadzornim organima – web portal još uvek nije počeo sa radom. Tako, sada kada je Zakon počeo sa primenom opravdano se postavlja pitanje kako će pružaoci usluga povezani sa digitalnom imovinom podneti zahtev za dobijanje dozvole za pružanje usluge, te dalje komunicirati sa nadzornim organima, a sve u skladu sa važećim Zakonom.
Dalje, rok za odlučivanje nadzornog organa po uredno podnetom zahtevu za dobijanje dozvole za pružanje usluga je 60 dana. S obzirom da Zakon počinje sa primenom 29.06.2021. godine, time bilo kakvo poslovanje sa digitalnom imovinom izvan okvira Zakona je nezakonito. U tom smislu, čak i da kompanije koje žele da se bave digitalnom imovinom već prvog dana primene Zakona podnesu zahtev za dobijanje dozvole (a što nisu u mogućnosti zbog toga što web portal nije počeo sa radom), nastaje vremenska praznina od 60 dana u kome će poslovanje digitalnom imovinom – stati u potpunosti.
Previdom ove činjenice zakonodavac je postojeće pružaoce usluga koji posluju sa digitalnom imovinom ovakvom odredbom Zakona osudio na „izbor“ – da li u potpunosti obustaviti rad sa klijentima u periodu od najmanje 60 dana ili direktno kršiti odredbe Zakona pod pretnjom prekršajne odgovornosti činjenicom nastavljanja poslovanja.
Uslovi za obavljanje digitalnog poslovanja
Prilikom podnošenja zahteva za dobijanje dozvole, Zakon i podzakonski akti predviđaju značajnu dokumentaciju kao obaveznu za podnošenje uz inicijalan zahtev. Dokumentacija se odnosi na: celokupan sistem mera u iz sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, sistema upravljanja i unutrašnjih kontrola, mera zaštite novčanih sredstava korisnika digitalne imovine, poslovni plan, mere bezbednostii IKT sistema. Dodatno, zahteva se spisak svih pravnih lica u kome svi članovi uprave učestvuju, podaci o imovinskom stanju, izjava o zaduženosti, dokazi o poslovnoj reputaciji itd. Konačno, zahteva se obavezno uplaćen/unet osnivački kapital koji seže od 20.000 do 125.000 EUR (zavisno od vrste usluga koje pružalac usluga namerava da vrši).
Inicijalno zahtevnom dokumentacijom i obavezom uplate/unosa značajnog osnivačkog kapitala (pre dobijanja dozvole), zakonodavac u velikoj meri sužava krug potencijalnih pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Dodatno, u slučaju bilo kakve organizacione promene u okviru pružaoca usluge ili promene ljudskih resursa, pružalac usluga će biti u obavezi da ponovo pribavlja ponovo istovetnu dokumentaciju. Birokratizam ovakvog regulisanja će potencijalno za posledicu imati odustanak značajnog broja kompanija koje su potencijalno imale nameru investiranja u ovlasti digitalne imovine.
Konačno, ne manje bitno, osnovna taksa za obradu zahteva za dobijanje dozvole 220.000 RSD, i uvećava se za iznos od 40.000 RSD po svakom članu uprave pružaoca usluga. Nemale takse predviđene su dodatno za bilo kakvu promenu u poslovanju kod pružaoca usluga u vezi sa digitalnom imovinom.

Zaključak
Donošenje i predstojeća primena Zakona predstavlja apsolutno pozitivan iskorak u primeni pravnih propisa, u kome je zakonodavstvo Republike Srbije jasno prepoznalo smer finansijskog tržišta, i kao pionir ovakvog zakonodavstva ocrtalo put za dalje investicije.
Ipak, kao i svaki pionirski poduhvat, i ovaj zahteva značajne dopune, izmene i usavršavanja. Pre svega sa aspekta institucija Republike Srbije koji će vršiti nadzor nad primenom propisa. Jer sa izuzetnom prilikom da razvije jako finansijsko tržište digitalne imovine na svetskom nivou, Republika Srbija sa stručnošću i profesionalnošću svojih institucija mora da isprati potencijalne investitore.
Stiče se utisak da je zakonodavac sa rigoroznim uslovima i dokumentacijom za dobijanje dozvole, dosta bojažljivo počeo sa primenom Zakona i donekle sa namerom pokušao da odvrati pružaoce usluge od ulaska u proces pribavljanja dozvole za rad. Moguće je da je takvim postupanjem zakonodavac pokušao da usled nedostatka stručnih resursa i prakse, prebaci odgovornost u što većoj meri na pružaoce usluga. Takvo postupanje u samom začetku primene Zakona može biti opravdano.
Ipak, nedonošenje podzakonskih propisa i nesprovođenje odredaba Zakona u skladu sa predviđenim rokovima, te neusklađivanje supsidijarnih zakona sa odredbama Zakona ne može biti opravdano. Takvo postupanje otvara značajne potencijalne probleme sa kojim će pretežno boriti lica koja će se inicijalno baviti uslugama u vezi sa digitalnom imovinom. U tom smislu, zadatak institucija Republike Srbije jeste da pokaže fleksibilnost u primeni propisa i pruži svu pravnu pomoć ovim licima na samom početku primene Zakona.
I sigurno je da će Zakon, podzakonski akti i supsidijarni zakoni u predstojećem periodu će se uskladiti sa praksom koja će se ustanoviti sa početkom primene Zakona. Postavlja se pitanje samo da li će takvo usklađivanje imati za cilj dodatno povećanje kontrole nad uslugama digitalne imovine ili će zakonodavac na osnovu ustanovljene prakse predvideti adekvatne institute koji će omogućiti nove lukrativne investicije na finansijskom tržištu digitalne imovine u Republici Srbiji.